Ona spava

Ona spava… Nešto lepo sanja… Ona spava, ne svesna kakav ovaj svet postao je strava… Strava i užas… Ona spava… Neke lepe snove sanja… Ona spava, željna samo igre i slatkiša… Neka je, još je mala… Ona spava… I neka je, neka nešto lepo sanja… Ona suviše je mala da upozna sva zla ovoga sveta……

Ne veruj kćeri

Ne veruj kćeri nikome. Nikada. Ne veruj ljudima. Nemoj, ljubavi, da se zavaravaš da nekome možeš da veruješ… Ne oslanjaj se ni na koga! Voleo bih, kćeri, da mogu da te naučim… Da sreću tražiš u nekim boljim stvarima, u bilo čemu samo ne u ljudima… Voleo bih, anđele moj, da mogu da te naučim…

Velika si devojka

Velika si devojka, ne moram više da te lažem. Velika si devojka, vreme je da znaš, vreme je da naučiš… Kao tvoj tata, tebi sam heroj. Kao tvoj heroj, tebi sam najbolji. Najdivniji. A velika si, možda već i sama neke stvari vidiš… Nisu svi ljudi divni… Nisu svi kao tvoj HEROJ. Ima raznih ljudi,…

Voli tata, najviše!

Slušaj kćeri, da tebi tata nešto kaže… Ako neki grom odluči da ličim na hrast, pa me prerano zvajzne…. Ukratko. Ne veruj im kad kažu da vreme leči, lažu! Leči pomirenje sa istinom i oproštaj… Praštaj uvek i sve, svima, ma kakva istina bila! Možes piti vodu posle sladoleda, ništa ti neće biti! Ne voli…

Budala ove vrste II

Mnogi misle da me znaju… Da me poznaju… Mnogi misle da su mene prozreli… Mnogi misle da mene razumeju… Da me shvataju… Ne znaju oni mene… Ne poznaju me, onako, u srce, u dušu… Niko, ali baš niko ne razume, ne može da shvati mene… Mene i moje postupke… Kako sam, još odavno… Ove godine…

Ljubav za samohrane roditelje

Kakva tema… Koliko puta su mi samo postavljali pitanje: „Kako devojke reaguju kada čuju da si samohrani tata?“ … U početku se rastope, namerno sam stavio baš tu reč, jer se zaista rastope… Još kad vide tatu pa sa ćerkicom… Gotove su… Raspilave se samo tako… Ma koliko im na „prvu loptu“ sve to bilo…

Da li rano je ili sam ja previše tata?

Svakog dana, posle odmora od ručka, tu negde oko 17 časova, Ona krene da „napada“ sa: „tata, mogu da izađem u dvorište da vidim nešto?“ I manje više sam uvek znao zašto je izlazila, gledala je da li ima dece u parku… Međutim, nisam ni slutio da njoj nije toliko do dece koliko do… –…

Čega čovek treba da se boji?

Kada i u kom trenutku mi se život promenio od: „Jel mogu da gledam crtani uz doručak, kad mogu napolje, zašto već moram kući“ u ovo sada… Kada, u kom trenutku sam odrastao, kada je prestalo detinjstvo i onaj bezbrižan život, ne znam… Ali odrastao sam… To sam shvatio onog trenutka kada sam shvatio da…